O ПРОЈЕКТУ СТРАТЕГИЈА ОДPЖИВОГ РАЗВОЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Влада Републике Србије (Влада РС) започела је израду Националне стратегије одрживог развоја (НСОР) као директан одговор на позив са Светског самита Уједињених нација (УН) о одрживом развоју, који је одржан 2002. године у Јоханесбургу, упућен земљама чланицама да започну израду националних стратегија одрживог развоја. У складу са одлуком Владе РС од јула 2005. године, Кабинет потпредседника Владе, као надлежна институција, започела је у децембру 2005. године израду НСОР.

Финансијску подршку изради НСОР пружила је Шведска агенција за међународну развојну сарадњу (SIDA), а пројекат је реализован преко Програма за развој Уједињених нација (UNDP). Циљ пројекта “Израда Стратегије одрживог развоја РС“ је био да у његовој изради учествује велики број државних институција, организација цивилног друштва и представника привредног сектора.

У изради НСОР учествовале су три радне групе задужене за (1) економију засновану на знању, (2) економска и социјална питања и (3) заштиту животне средине и рационално коришћење природних ресурса. У рад радних група било је укључено више од 50 стручњака, као и представници бројних јавних институција и организација цивилног друштва. Национална конференција о одрживом развоју је организована у марту 2006. године да би се утврдила визија развоја Републике Србије до 2017. године, а која би била остварена спровођењем НСОР. Први нацрт НСОР је представљен у августу 2007. године, након чега је спроведена тромесечна јавна расправа у више од 20 градова широм земље.

Влада РС је усвојила НСОР у мају 2008. године („Службени гласник РС“ број 57/08), након чега је започета израда Акционог плана (АП) за спровођење НСОР. АП је усвојен у марту 2009. године („Службени гласник РС“ број 22/09).

Влада РС и SIDA су постигле договор о наставку сарадње на пројекту подршке спровођењу АП НСОР, чији је општи и дугорочни циљ допринос одрживом развоју Републике Србије путем ефикасног спровођења АП НСОР. Циљ пројекта је стварање капацитета неопходних за спровођење АП НСОР да би АП успешно спроводиле укључене надлежне институције, као и бројне партнерске институције и организације, представници цивилног друштва и привредног сектора.

Реализација Пројекта “Подршка спровођењу Националне стратегије одрживог развоја РС“ започета је у фебруару 2010. године у Кабинету потпредседника Владе за европске интеграције, уз подршку Секретаријата Пројекта, чиме се наставља сарадња остварена на реализацији пројекта израде НСОР.

Визија Србије

Србија је 2017. године институционално, економски и инфраструктурно развијена држава, компатибилна стандардима ЕУ, са привредом заснованом на знању, ефикасно коришћеним природним и створеним ресурсима, са већом ефикасношћу и продуктивношћу, богата људским ресурсима, са очуваном животном средином, историјским и културним наслеђем – земља у којој постоје партнерство јавног, приватног и цивилног сектора, као и једнаке могућности за све грађане.

Сагласно визији, дефинисани су национални приоритети Стратегије, као и стратешки и секторски циљеви одрживог развоја:

Приоритет 1. Чланство у ЕУ,
Приоритет 2. Развој конкурентне тржишне привреде и уравнотежен економски раст,
Приоритет 3. Развој људских ресурса и повећање запошљавања,
Приоритет 4. Развој инфраструктуре и равномеран регионални развој, и
Приоритет 5. Заштита и унапређење животне средине и рационално коришћење природних ресурса.

Стратегија одрживог развоја Републике Србије заснива се на глобално прихваћеним принципима који су дефинисани у Декларацији одрживог развоја из Јоханесбурга, миленијумским циљевима развоја УН и Стратегији одрживог развоја ЕУ.

То су:

међугенерацијска солидарност и солидарност унутар генерације,
отворено и демократско друштво – учешће грађана у одлучивању,
знање као носилац развоја,
укљученост у друштвене процесе,
интегрисање питања животне средине у остале секторске политике,
принцип предострожности,
принцип загађивач/корисник плаћа, односно укључење трошкова у вези са животном средином у цену производа, и
одржива производња и потрошња.

Савремени свет већ је увелико суочен са потребом глобалне, заједничке одговорности за развој у складу са потребама људи и природе, а на основу могућности које се пружају – ради очувања планете Земље и њене предаје будућим генерацијама на прихватљив начин. Постоје јаки морални разлози да данашња генерација остави потомству у наслеђе ништа мање шанси за развој него што их она има сада. Ово резоновање засновано је на фундаменталном принципу моралне правде, којим се истиче подједнако право сваког човека на најшире основне слободе, које не противрече слободи других.

Право садашње генерације на искоришћавање ресурса и здраву животну средину, не сме угрозити исто такво право наредним генерацијама.